Dan koji traje večno ?
Budiš se. Ustaješ, iako nisi naspavan, ni odmoran.
Prvo što pomišljaš je – može li ovaj dan nekako da se izbegne,
da nestane ? Ili, bar, da se prespava… ?
Danas je jedan od onih dana kada se ne osećaš baš najbolje,
i kada sve što radiš nema ni smisao, ni rezultat.
Nije prošlo mnogo, a bacaš već umorni pogled kroz prozor,
i shvataš da se ni vreme danas ne oseća dobro- sunce, kiša,
opet sunce, pa tmurni oblaci, pa… ništa… Glupost.
Ovoga puta, u tvom omiljenom poslu nije bilo ni trunke zadovoljstva,
a verovao si da je to nemoguće.
Naravno, to se ne dešava često, skoro nikada, samo danas.
Danas je dan, za čiju katastrofu nije kriva tvoja leva noga od jutros,
već sve što te okružuje. Baš sve.
Čak i ono što se ne miče, nego je jednostavno takvo, kakvo je…
Baš zato i nervira.
Neke stvari se nikada ne menjaju - uvek ostaju iste i dosadne.
I, isto dosadne. Kao i pojedinci…
Svi koji su danas prisutni- tu su samo da bi tebe nervirali,
i, naravno da to namerno rade, jer inače ne bi ni dolazili.
Ovo definitivno nije tvoj dan…
A, neki novi je, čini ti se, jako daleko. I, neće još skoro.
Važno je samo da se ovaj ne osvrće.
