Ma, da, znam..naravno!
Da, da…
Da nije tebe, ne bi ni ovog sveta bilo.
Kakva šteta- ne bih te upoznala, i ne bih imala priliku da
slušam gluposti kojima mi, već satima, puniš glavu.
Je l’ ?
Imaš dve kuće, dva automobila i najnoviji model mobilnog telefona
- onaj najmanji.
I, mozak ti je veličine mobilnog telefona.
Molim te, ćuti. Reči ti nemaju smisla. Ne vrede.
Pričaš bezveze i već postaješ samom sebi dosadan.
Mene si, još odavno ubio, tim istim rečima.
Ma, znam, ti si početak i kraj svega.
Gde god pogledaš, vidiš samo svoj lik, jer od sebe samoga, ne vidiš druge.
Kad, možda jednom, shvatiš da nisi jedini na ovom svetu,
shvatićeš da nisi (bio) ni meni.
Kad god da se to dogodi, biće kasno, jer ja ću već biti daleko…
