Ne leti previsoko jer, kad padneš, biće to udarac u prazno…

Uglavnom biraš debila, samo da bi ispala pametnija.
Ajde, reci mi još dve- tri, pa da najzad završimo ovu baladu.
Često se pitam, zašto se trudim da ne budem jedna od njih.
Da me ne smatraš debilom, ni uzorem, nego jednostavno – prijateljem.
Skini sve moje sa sebe i videćeš da sam u pravu.
Ostaćeš, po prvi put valjda, bez ideje, bez reči i jedne.
Znam, krivićeš mene za svoju bedu,
bogatu mislima samoobožavanja.
Rećiću ti da nisi u pravu kad god misliš da jesi.
Ti uvek to misliš.
Makar zauvek ćutala, znaću da su moja poslednja slova bila iskrena.
I, neka nikada više usta ne otvorim ako lažem sada.
Biraš debila, da bi ispala još veći.

P.S.- Posvećeno, tada odabranom, prijatelju,
čije prisustvo mi je pomoglo da shvatim,
da sam pogrešila u odabiru.
Hvala joj, na svim trenucima koji su vredeli.
Hvala i na onim, za koje sam mislila da je bolje da nikada nisu ni dogodili,
ali nije tako. Oni su učinili da shvatim kakva je, u stvari.
Lepo nam je, ovako, kada ne saplićemo jedna drugu svojim glupostima.