Tuđa uloga
Ti ne znaš da se zaustaviš u svojoj priči, a ja ne mogu da prestanem da ćutim.
Samo slušam, a glava upija.
Do momenta kad zaboraviš sve što si rekao, ja ću imati sve zapisano u svojoj glavi,
i biću tu da te podsetim na tvoju glupost, svaki put, kada to nikako ne budeš želeo.
Da shvatiš da si preterao, i da nije loše, bar na tren biti kao ja, i ne progovoriti ni reč..
Do tada ću već i ja shvatiti, da bi bilo bolje da sam te podsetila glasom,
a ne, opet, papirom…
Tuđe uloge, nisu za mene.
