”Partiju i zastavu nikada neću menjati…
… to će UVEK biti muzika!”
Tijana.
Neću pisati njenu biografiju, jer znam da su počeli da je sastavljaju i oni,
koji su propratili samo njene uspehe, pa, smatraju da je to ono, što se od fanova i traži.
Da hvale idole, neprestano, ne bi li pokazali da su odani.
Svaka njena pojava u javnosti, nova je slika u kolekciji.
Ma, Tijanu, znate svi. Njeni uspesi nisu, samo, pobede na festivalima i popularnost,
koju svaki uspeh i donosi.
To je samo deo.
Deo pobede je i, kada, posle nastupa, devojčica istrčava iz prostorije u kojoj je Tijana,
uzvikujući ”Vidi, mama, dobila sam telegram”, iako je dobila autogram,
i to na ruku, jer nije imala papir.
Žvrljotina koja će se, već večernjim kupanjem oprati, ali tog momenta, mnogo vredi.
Zadovoljstvo deteta, vredi mnogo više od tog potpisa.
Opet, samo deo uspeha.
Na žalost, deo neuspeha, na mene veći trag ostavlja.
Verovatno, zato što na njega nisam navikla. Ili, nisam želela da se navikavam.
Kako god - sada mi smeta.
Samo zato, što se nađe neko, da pokvari sve… da pokvari sne..
U svoju korist, naravno.
Ponovo, još jedan u nizu, trag blata i one gluposti, o kojoj ja,
toliko pišem i grudvam se sama sa sobom.
Kada bih samo mogla da, iz njene priče, izbrišem te tragove ”banalnih manuelaca” i dokažem
pravim fanovima da ih, njihova Tijana, nije zaboravila..
Da ne vodi brigu o budalama i lažnim drugarima… Mada, priznajem, trebalo bi da ONA to dokaže, a ne ja.
Ne samo zbog kaljanja njenog imena i mog povređenog ponosa, već i zbog onih,
koji su uložili svoj trud u deo njene ‘web site’ priče.
Nije se, predivna, ljubičasta ideja sama rodila, niti se prezentacija sama pojavila.
Ceo taj mali svet, za nas, nekada, carstvo, deo je nečije glave.
Glave, koja je nepresušni izvor ideja i energije.
I, neće me ubediti niko, da je njen trud manji od bilo čijeg.
Samo još, da je njoj to neko pokazao.
Bar, ono DETE, koje ne prestaje da se igra tuđim stvarima, jer svojih nema.
Laje iza natpisa ”administrator, webmaster” i ostalih zvanja, koje je pokupio lutajući putevima (linkovima) interneta.
Nisam ja ovo napisala ni da bi me Tijana nekad, možda, pohvalila,
a ni da bi me, tamo neki klinac (opisan ovde) sutra opsovao.
Na njegova prosipanja sam navikla.
Sve ovo, ovde je, samo, da bi meni bilo lakše,
jer ne krijem suze, ni bes, ni smeh…
Deo show-a koji, nadam se, neće prestati da traje:
Za snimak se, još jednom, zahvaljujem devojci (Duci) koju obožavam
i čijim idejama neću prestati da se divim.
I, neizmerno mi je drago što se, na kraju ovog video snimka,
vidi adresa njenog veselog carstva (u kom sam i ja).
Ja sam tamo, gde ima šta da se vidi i čuje.
Ne želim da budem deo lažne priče.
Ne želim da budem deo kretenizma, iako baš u Đukinoj ( i Tijaninoj? ) baladi, ispadoh kreten.
P.S.- Veliki pozdrav za Ducu (kumili)! I, da- ja nisam odustala. :woohoo: 
on novembar 22nd, 2007 at 3:17 pm
volim večno nasmejane ljude, koji osmeh zadržavaju i kad su tužni. Tijana mi je uvek ličila na dobru devojku s petljom. Ne čitam žutu štampu, slabo pratim tračeve, ne znam čak ni na šta se konkretno odnosi ova priča, ali mislim da su žene poput nje, ili poput Goce za čiji sajt link vidim na tvom blogu, dorasle dovoljno da su u stanju da se izbore sa istinom i sa lažima, podjednako, ma kakve bile.
on novembar 22nd, 2007 at 9:14 pm
whisperer, slažem se potpuno- Tijana spada među te nasmejane ljude.. Priča se odnosi na budalu kojoj je palo na pamet da kao vodi njen sajt, bez njenog znanja.. Klinačka posla.. Nećemo o njemu - zadržimo taj osmeh na licu!
Veliki pozdrav za tebe!
on novembar 30th, 2007 at 2:46 pm
kumili, mudro zboris!
ne daj da te razne saxije nervirju!